U sreću

Ne znam   ništa  o  sreći.
Ali  uvek  postoji. Uvek, tu je.
Jedna osoba, a bezbroj nedostižnih
osobina. I  još, njegova sreća.
Za nas ostale koji  učimo  se,
koji bi da  pokušamo  je ,
za  nas, koji teško joj poverujemo...
a to tako izgleda lako,
sa njim .   Za mene.
Ne znam  ništa o drugima.
Ni o njemu,  skoro... pa ništa.
Ali  verujem  u  njegovu   sreću.
Ona  je jedina, da znam,  dopustila.