Pevaj mi tiho mati

Pevaj mi  tiho uspavanku, mati.
Da se  u  tvom  glasu  sa  snom duša sreti.
Da  se  tamo  smejem,  i  lepo  mi bude.
Teško  je,  mati,  razumeti  ljude.

Zagrli me,  mati,  poljubi  me  nežno.
Život  mi  je  mračan, bez  ljubavi  puno.
Bliskost  nikom  nije  jača  strana,
pa  sam  često  sama, od tuge umorna.

Nisam  malo  dete,  al'  te  isto molim ja,
da  ostanem  u  tvome  naručju  do jutra.
Nema, mati,  širine  tvoga   zagrljaja,
niti  igde  topline  k'o  s  tvojih  dlanova.

Uspavanka  tvoja  uliće  mi  nadu,
da  mirne  mi snove  nikad  ne ukradu,
i  kad  s  neveselim  srce  bitku  bije
plod  ljubavi i  ja  da sam  nečije.

Nismo  blizu  mati,  al'  me  veruj  miju,
vedrina  i  milost  iz  tvojih  očiju.
Zadremala  toliko  u  tvom  krilu  glava...
Pusti je,  mati,   neka se  slatko  naspava.

Duši  su  mi  uvek  bili  spokoj  i  spas,
sećanja  na  tvoj,   najdraži  mi  glas.
Dok  se  osmeh  na  lice   ne  vrati,
pevaj  mi  tiho  uspavanku,   mati.