Ljubav je privilegija, ali bogova

Neću  da   dozvolim  da  ste  kraj  mene.
Ne   želim  da  znam  sve  vaše  jade.
Nemojte  pričati,  kad  me već  trujete,
vi,  koji  u  ljubav  ne  verujete.
Priče  su  vaše  davno  ispričane.
Još  neke  fraze  u  njima  stoje.
Vaša  srca   su  odavno  sama,
kao da  tu  ljubav  nije  odrasla.
Kažete,  gluposti... Ali, da  ste  tražili,
ne  biste  našli, od te reči , reč prostiju.
Kao  što  vam  je  srce  prazno,
telo  je  običan  zbir   kostiju.
Strast,  možda  postoji... Ali,
ne  verujem  da  ste  to  osetili.
Jer da  ste  se  na  toj  vatri  pekli,
rečju  strast  se  igrali  ne  bi.
Lažite  samo,  ništa  ne  mari.
Sami  ste  život  nazvali  izabrani.
Neka  je,  za vas,  to onaj  pravi.
Pustite,  nek   meni  ostani  vekovi  svi
za  minut  ljubavi  "proćerdani".
Pričajte ...i dalje verovaću sebi.
Vatru  ne  možete  sakriti  kad  gori,
bol  ne  može biti,  a da  ne  boli...
Šta  bi  to,  po vama,  moglo  biti
ako  vec  prava  ljubav  ne  postoji.
Gledajte ...niste me rastužili.
Ono  što   vredi  srce  će  nositi.
Život  se,  i  na  tome,  može  graditi.
Čovek  je  bogat  samo,
onda  kad   svoju ljubav  poznaje.
Iskreno  srećan,   samo  tad
kad  zaljubljen  je!