Ako pitate...

Pitaju me često da im, kako, pokažem...

Da kažem bih ...al',  ako ih slažem?

Jer, pre ću umreti  nego im otkriti

Odakle će se pesma iz mene roditi.

Da li je  iz  srca,   ona na usnama?

Duša koju stvara, da li nju pevam?

Kada se smejem, veselo li brojim?

Od tuge u strofe bežim, jer se bojim?

Da  li  me noć budi  jer, nečim, sija?

Danju, što nisam kao drugi  i  ja?

Pratim  li  brzo  vrh  svoga pera?

Znam li  šta  sledeći  stih  smera?

Koliko često, i  kada? Traže nanovo...

Ko Neko da  se  rodim  ponovo,

Poželim li? Da  li  tome  stremim? 

Pa zar ja, koja i od ovog bežim?!

Gubim li? Koliko time dobijam?

Kad sebe i druge, zapravo, opevam.

Ako sam vulkan, a " to"  su  mi  lave

Putujući, mogu li, da opečem druge?

Nude  mi  se  pitanja  mnoga ...

Reči, za koje i  nema  sloga.

Dolazak, dosada, bekstvo, iskušenja

Sinonimi su, po meni,  rađanja!

Tako će  biti...Pre ću umreti.

Jer, ne da vam ne želim  otkriti,

Već, nemoćna sam! Ne lažem vas!

Samo sam kroz reči robov glas. 

Ako smo se ovde sreli, onda smo se sigurno i prepoznali!  Negde, nekada... Jurili smo iste želje.  Svako svoje, naravno. Jesu li se  ispunile  vaše? Ako ste bili pametni da poželite više, onda je sasvim jasno, vaš je život bogatiji. Ako se to bogatstvo meri količinom još neispunjenih želja, onda je  i moj  svakako bogat. Kao i vaš, i moj život, ne baš uvek "kao iz bajke", donosio je  brdo pitanja  i još to, na svu sreću, rado radi. Nije bilo uvek lako naći  prave odgovore, ali je činjenica da smo se trudili. Zato smo se sada ovde sreli... da bismo te odgovore, kad niste previše sebični, razmenili  i jedni drugima, kad  ste već i malo vešti, pomogli.

Ako pitate, ako u vama  još ima pitanja... Dobrodošli  i rečima se obogatili!