Pišem...zato...

Pišem  obično  lako.
Valjda, jer govorim teško.
Jedva  glava  uspravna  je,
pred  silnim  rečima  savija  se.

Pišem  obično  malo.
To  je više  nego  što  treba.
Al'  to malo mi pomaže,
bez  tereta  letim  lakše.

Pišem  obično  onda,
kad  me  slome  od  vrlina.
I uvek.  I nikad.
Kad  je  previše  srcu mira.

Pišem  obično  neobičnima.
Retkim  samo  pticama.
Tako,  pevam  iz  kaveza,
mada  nisam  bez  krila.

Pišem  obično   zato,
sama  sam slabija  jako.
S  pesmom  i tugu  sačuvam
kad  ništa  drugo nemam.

Pišem  obično  tako,
da  preskočim  sve  bitno.
Kad  srce  zaboli  i ruka stane,
i  nigde  reči  prave.