Kad pogled njegov u zvezde pretočim

Kad  pogled  njegov  u zvezde  pretočim,
činiš  mi  se  mnogo kraća,  noći.
Ako  poljupce  povetarcem  zovem,
svako sam  jutro u  naručju  tvome.

Budeći  se  kraj  tebe ,ubila  bih dan,
što  mi  snove  ruši  i tebe  odnosi...
Ali  tajna  sreća  u  sledećoj  noći,
kad  te  opet  meni  u zagrljaj  vrati.

Dok  prolaze  svi,  bez  tebe, dani
avgustovske  toplote   pijani,
ne  prolaze  sećanja  kroz  noći.
Ne  čine  te  daljim  kalendari.

Kilometri  u  dnu  duše    stoje
da  se  putu  ne  zagubi  sjaj.
Tvog  bih srca  samo ja da  nađem
onu vatru   i  posle   nje,   žar.

Sad  kad  nebo blista,  ja  priznajem,
snaga  ljubavi  samo  plamen  stvara jači.
Kad ne  želim  tugu, što mi je san toči,
kad  pogled  njegov  u  zvezde  pretočim.