Nestrpljiv ili...

Dobro mi došla,  ljubavi!
Dođi, ne čekaj...
Ne stoj...Požuri!
Evo me pod jorganom što trpim,
svedok je  danima gde  žudim.
I  njega  nosim, u  tuzi  druga,
moje  utočište,  jedina  pruga,
kojom   si  otišla, al' vratićeš se,
u  srcu   što  živi,  jedino   je!
Zagrli  me, najjače, da  osetim.
Ne govori,  sada  me ljubi.
Dosta  su   reči   uživale,
kroz   naše  noći   i   dane.
Naše  su   razdvajanje  ublažile,
telefonske  vrele  linije.
Sada  si  tu,  kraj  mene,
tvoja  kosa  što blista,
toplota   tvojih  očiju,
da  li  je  stvarnost , zaista.
Došla  si,  najzad, dušo!
Toliko dugo  te  nema.
Razum sam  sasvim  izgubio,
u  ludima  sam  društvo  našao,
strpljenje  mi  više nije  vrlina,
paranoja  je  jedina  tema.
Sanjao  sam  te,  opasno i ludo.
Dozivao,  vikao...
Srcem   ludih  želja.
Snagom  čeličnog  tela.
Dobro mi došla, najdraža!
Ne odlazi  više  od  mene.
Voleo bih  te bez  prestanka,
do kraja noći,  do kraja  života.
Ne odlazi,  kada  te  molim.
Bez  tebe  teško  će  mi  biti.
Ako se  sam probudim,
odustaću  od  svega  što želim.
Ako je  moje  srce,
ubogi,  trošan  drug,
nemoćan  da  te  zadrži,
čemu  će  mi  sva  snaga
čemu onda, otkucaji  iz  njega.
O dođi,  ljubo,  ruci
koja  te  iz daljine  miluje
i  koja  pusta,  prazna  je,
kad  te  nema  miruje.
Samo kad  si  tu,  živa  je,
za  putanju  njenu  noć, malo je,
nežnosti  tvojoj,  najmilije,
smeje se,  k'o dete  raduje.
Tvoja  mi  blizina  nedostaje,
pa  na  smrt  k'o  da  me  osude,
al'  dugo  me  muče, ne ubijaju,
ime  mi  tvoje, drago,  spominju.