недеља, 20. јануар 2013.

Kao rastanak

Pomoćiću  ti, sigurno sutra.
A,  ti , pokaži  rukama,
reci  kako  da  zagrle  te,
šta  sanja,  šta  želi  srce.

Voleo  šta  bi, da  poneseš,
iz  noći  ove  lude.
Koliko  zvezda  da  čine
putevi  iz  sobe  ove.

Da  li  da  lažna  sreća,
oboji  zadnje  nam  čase,
na usne da stavim  malo,
iskrene,  tople  tuge.

Da pričam,  da ćutim.
Da gledam, da žmurim.
Pomozi mi,  kaži...
Šta  te  srećnim  čini.

Pogled, da  bude, sa osmehom,
il'  zamišljen,  negde  daleko.
Telo,  da  se  od tebe odmakne,
misliš da,  bilo  bi  bolje.

Samo  je  jedno  rešenje.
Od  tebe  sam  jutros  otišla.
Mir  tvog  srca, nek  kaže,
jesam li  ti , dragi,  pomogla.


Нема коментара:

Постави коментар