уторак, 15. јануар 2013.

Probudila si, Di

Probudila si  nešto u  meni.
Ni sebi  ne  znam  objasniti.
Način  na koji si to uspela...
Tako  luckasta  i  neozbiljna.

Daj mi reci,  života ti...
Kako si  uspela  ispuniti,
to krhko telo, ta snaga duha,
i  delić  jedan  moga  mozga.

Smej se,  smej...i  ja  bi'
Da  sam,  slučajno,  kao  ti.
Da znam da složim  sve kockice,
tako da  pridobijem  željeno  srce.

U njemu si.  Šta  sada  biva.
Igraćeš  se  svojih  igara...
No , i  ja  sam  luđa, povodljiva
kad  sam  ti  tako  što  dopustila.

Eto , i  takve  srećemo jude.
Donekle pametne, odnekud lude.
I takvi  se  trenutci  dese,
koji  za  njih  izrode  pesme.

Srce  je,  zaista,  čudna  naprava
kada o  tebi  išta  oseća,
i ova  duša  da l'  je  normalna,
kad  ti  joj  posta  inspiracija.

Čudim  se  još  i  svojoj  ruci.
Brzo  se  protiv  mene  okrenula.
O  dragom  ko  da  je  pisala,
silinu  je  odjednom  čudnu  dobila.

Šta  da  se  radi,  kad tako je.
Rođeni  smo  da  bi  birali
puteve  života ,  staze  do srca
ne  bi  li  i  svoja  ispunili.

Ne  reci  da  se  prevario,
moj  život,  kad  je  kraj  tebe  stao.
Kad  šapnuo  je ,  potrudi se...
Prijatelji  lako  ne  gube  se.

Da  veka  ima ,  kao  i  sve.
Ne  zna  da  pruža ,  oplemenjuje.
Uzaludno,  izgubljeno  vreme.
Neiskreno... Ne reci da je.

Нема коментара:

Постави коментар