Njena je želja

Brže ću  proći , ako uz mene
ostaneš sada,  pa do jutra,
stazom  koja  mi  se  pružila.
Ona  bez  povratka.

Neka  me  jedno  jutro  prevari.
K'o  novu  osobu  nek'  me probudi.
Tako  tek   mogu  preboleti...
Slušam  te, samo,  pričaj mi.

Posle  ću   biti  kao dete,
koje  zna  da  veruje  u  bajke.
U  času  kada  sve  lako  je,
odluka prava, to je , zar ne?

Dozvoli  mi  da  kažem  i  to,
retke  su  reči  svo  moje  znanje.
Sebično je, al' i to zadnje...
Nek'  prosto mi  bude sa  tvoje strane.

Osmeh  na licu ti,   biće  mi,
trag  u    svemiru,  jedini.
Linija   usana  koje  prilaze  mi,
granica  kojom  ću  pregaziti.

Uspavaj   me  u  zagrljaju,
živog  mrtvaca  u  lepom  ruhu.
Kad   mirno  zaspim   kreni  i  ti.
Nek'   tužnog  te  niko  ne  vidi.

(Urgentni centar , Beograd, 05.12.2003.)