Sa previše je tuge...

Dva  duga uzdaha...
Na dva  liče  pitanja.
Slika, umesto  odgovora,
od  tvoga glasa,
od želja.

Dva  duga  uzdaha...
Čime se  da  zadržati,
reka  nabujala,
odakle  u  njoj  snaga,
da  presušiti  sama  sanja.

Dva duga uzdaha...
Od oka  do srca,
sreća  je lako prevarena.
Sa  premalo  je  tebe,
ovo  tuge.

Dva  duga  uzdaha...
Mesec  je  u  mraku  voleo.
Zvezdi  je  nebo  obećao,
samo za malo, ali svega.
Zajedno, do neba.

Dva  duga  uzdaha...
srce bi bilo mrtvo, al zdravije.
Svaka  reč  koja ,
iz  duše tvoje  ne  kapne,
žulja  ga,  i  grebe.

Dva  duga  uzdaha...
Jedan  da  laže  me,
drugi   da  sve  zna,
Kad  mogu  bez  tebe,
tad  nisam   ja.