Sreća

Sreća je kad  kiša ne smeta usnama
da  se u  dugi  poljubac  spoje.
Kada  neke  oči  piju  sve u  nama.
Za trenutak, na mladost, probude sećanja.

Sreća je  kad  želiš da noć ne prolazi.
Nek sa  Zvezdama  Mesec  tiho  spi.
Magla  gusta nad  gorom  sakrije vidike,
da ni ptici ne dozvoli pojem da razbudi.

Sreća je kad  sanjaš polja  zrelog žita
i rumene  maline  kada  zamirišu.
Hladan izvor  u  šumi  kad napoji  žedna,
postelja  od  lišća  prihvati  umorna.

Sreća je  kad  pružiš  ruku  poverenja
i  da  umeš  čuvati  vernog  prijatelja.
Kad tužnom  možeš  da budeš  uteha,
a  tvoj  osmeh  mora da  ublaži  bola.

Sreća je  kad slutiš,  za laku noć, dodir.
Od  poljupca  u  kosu, naglo,  kad se preneš.
Kad miluješ  sebično  telo  pokraj   sebe.
Telo, koje  rukama  svojim  bi  da  vežeš.

Sreća je,  sve ono,  od čega  se prave
koraci života... Pa, i  večne slave!
Za čim  svako  zebe  i  čemu se nada,
sve što  želje  rađa i   sve  želje  slama.

Srećna je , i ona,  modra  pučina...
Kad  nebo,  nad njom , plače danima.
Vale, bure stvara. Time danak plaća.
Za  minute strasti ,  sastanak u  tajni.

Sreća je  šetnja u  tišini.  Duga.
Nauči da  nešto i ćutanjem  kažeš.
Da ne treba kompas  u  duši da nađes,
radost, koju zalivaš, dok sa  njome rasteš.