Nisam ti nikad reči poslala,
osim, ako su deo osmeha.
Možda sam te, jedino njime,
slagala koliko ne boli me.
Nisam ti reči ni šapnula,
ljubav ti , dakle, ni priznala,
i mene je, da kažem, oživela
ruka koja se u tvojoj zadržala.
Nisam ih nikad ni čula...
Reči, a vredne osećanja
Naježenu kožu mog tela,
teško da reč bi, neka, podnela.
Prilazim ti. Bez glasa, onda.
Pa opet, Ti znaš sve...
Ljubimo se. Tako je reč laka!
Bilo gde i ikad, postojala.
osim, ako su deo osmeha.
Možda sam te, jedino njime,
slagala koliko ne boli me.
Nisam ti reči ni šapnula,
ljubav ti , dakle, ni priznala,
i mene je, da kažem, oživela
ruka koja se u tvojoj zadržala.
Nisam ih nikad ni čula...
Reči, a vredne osećanja
Naježenu kožu mog tela,
teško da reč bi, neka, podnela.
Prilazim ti. Bez glasa, onda.
Pa opet, Ti znaš sve...
Ljubimo se. Tako je reč laka!
Bilo gde i ikad, postojala.
Нема коментара:
Постави коментар