S jeseni

 S jeseni kad se probude sećanja

 A sve drugo odlazi da spava.

S jeseni. Tad sam uplašena i ranjiva.

S jeseni oktobarskim danima vlada

Tišina u rečima

A u glavi sve ista pometnja.

Sukobi se nemoguće, stvarno i požuda.

I svake se jeseni isto dešava.

Pri kraju tužnog oktobra.

Sukobi. Uvek kad i kiša se javlja.

Ćutljivo i uporno te dozivam

U vetru ti blizinu osećam.

A plašim se, dobro znam,

Slučajnog našeg susreta 

Iako priželjkujem ga.

Kad bih sve jeseni izbrisala

Kad bih izbegavala

Da li bih o tebi još razmišljala.

Kada, kad godina cela, jesen je jedna.

Jesen me svaka seti na tebe.

Traži me da bih joj se prepustila.

Daje mi se kao nagrada 

Za duga nestrpljiva čekanja.

Uvek me jesen opominjala.

Srcu te uvek spominjala.

Usamljena svake se jeseni

Nadam starim novinama.

Planiram tvoje dolaske buduće.

Dok premotavam one stare .

Sa tako malo reči ispunjavane.

I tako.U krug.

Treniram želje sa strpljenjima.

Stalno pred jesen.

Žurnim kroz kišnu noć.

Od nečeg, bežim, koracima.