Prozor sreće

Ko je taj što nema na srcu ožiljke,

iz nehata, nečijom, rukom nanesene.

ko je taj što mirnim snom snije

i ne boji se nesreće nijedne.

Ko je taj što za patnju ne zna,

kome bol iz duše je zemlja nepoznata,

reči laži, grdnje i psovanja,

kao slova nikad viđenog bukvara.

Postoji li igde neko ko ne žali,

nizačim na ovom kakvom takvom svetu,

postoji li onaj koji se ne nada,

nečem boljem jednom u šarenom selu.

Ako negde ima jedan prozor sreće,

otvorite ga prema glasu koji zove,

neka s prozora pogleda na polja,

gde su srca na dole okrenula koplja.