Спасимо планету  порука је свету

Мене обрадује кад сретнем

човека који се здраво смеје,

кад видим дете да бере,

јабуку с гране, да једе.

Најлепши ми је дар,

сунце новог јутра, 

месечеве све мене.

Места где жуборе реке,

постоје, кораке ми веселе.

Мене радује лепота.

живот се из љубави роди

мене су учили паметни 

да стварам у слободи.

Мени су рекли, да кажем вама

само у чистом дише трава

сви јаблани и сунцокрети

плешу са ветром из љубави.

Опомињу, мене највише!

Мање једите, причајте тише!

Бољи будите, корак пустите!

Тек колико треба, трошите!

Зар теби  није близак живот

који се огледа у знању?

Зар не би своје таленте 

усмерио ка благостању?

Дотакле су ме те кише,

горке сузе планете.

Да ли ће, да ли кога имати

кад буду падале, радовати.

Па спасимо, ако смо паметни

спасимо, планету нашу

чувајмо, колико смо кадри

кроз труд  сопствену душу.