Ko je taj što nema na srcu ožiljke,
iz nehata, nečijom, rukom nanesene.
ko je taj što mirnim snom snije
i ne boji se nesreće nijedne.
Ko je taj što za patnju ne zna,
kome bol iz duše je zemlja nepoznata,
reči laži, grdnje i psovanja,
kao slova nikad viđenog bukvara.
Postoji li igde neko ko ne žali,
nizačim na ovom kakvom takvom svetu,
postoji li onaj koji se ne nada,
nečem boljem jednom u šarenom selu.
Ako negde ima jedan prozor sreće,
otvorite ga prema glasu koji zove,
neka s prozora pogleda na polja,
gde su srca na dole okrenula koplja.
