Bratu Goranu
Ako jednog dana
zakasne,
veseli vrapci,
zelene trave,
budite uz
mene, Vile,
čuvajte me od sile mračne.
Ako jednog dana
nestane,
smisao svaki mog
postojanja,
pomozite mi da
oči vide,
zadnju mi nadu u
život dajte.
Ako jednog
dana ostavim,
sve drage koje toliko volim,
molim, samo
ih naučite,
da bez mene mogu da
žive.
Ako jednog
dana, a hoće,
po mene svrate i ta kola,
ova je, znajte,
ruka presudila,
što sad je nit vašeg bola.
Ako jednog dana dođete,
il' već negde, srešćemo se,
ne ridajte... Ne ljutite se...
Sudbine crne što
latih se.
Ako jednog dana osvane,
za mene život novi, a bolji,
ne krivite, sebične, lude.
Iako, sada mi zavidite.
Ako jednog dana , pameti,
ostaviš glavu moju na panju,
pomozi još, da pogled zadnji,
zaustavi se na mojoj dragi.
Ako jednog dana
obruše se,
planine teške, od osude,
u večnost sam
teret taj poneo,
što srca sam vaša
isčupao.
Ako jednog dana
ne bude...
Al' nebeskog carstva do volje,
Zadnju mi želju ispunite,
Recite samo: Otišao je...
Нема коментара:
Постави коментар