Barselona ,2015.

Ostani...

U životu  je,  i  ta, sreća  potrebna,
na blizini skovana, od skrivenih želja.
Ne treba da kupiš, ne treba da lutaš.
Srce je, ako znaš, dovoljno, da daš.

Moju  brigu, jedino, ti znaš da umiriš,
pola tuge s moga lica, u osmeh pretvoriš.
Nikako razumeti,  što u  glasu  prija,
ono  što ćutanjem  u  duši odzvanja.

Kad poželim sve, ti mi  sve  pokloniš,
ako gubim, ne patim, ti  kraj mene stojiš.
Ako  mislim  tobom, lakše je disati,
svaki problem postane nesporazum mali.

Kad bi da me izgubiš,  duša to oseća,
pritaji se, prićuti...Prođe te ta želja.
Nekada  poželiš da sam  tvoga sveta,
svraha svakog  trena, oku sjajna zena.

Radovati , utešiti,  i sto nekih jada,
kad podeli  pamet, sudbina je  laka,
pa neka je i crna, il  u boji zlata,
tad ne pitaš, otkud  sja, ljubav jedina.

Što mi nisi bliže, ponekada besnim,
a onda se trgnem, na sebične ličim.
Živi, ako misliš,... Neka duši  znači.
Moja  sreća, i srce...Zauvek, ostani.

Molitva

                                           Bratu  Goranu  

Ako jednog dana zakasne,

veseli vrapci, zelene trave,

budite   uz   mene,  Vile,

čuvajte me od  sile mračne.

Ako jednog  dana  nestane,

smisao svaki  mog postojanja,

pomozite  mi  da  oči  vide,

zadnju mi  nadu u život dajte.

Ako  jednog  dana   ostavim,

sve drage  koje  toliko volim,

molim,  samo   ih   naučite,

da bez  mene  mogu da  žive.

Ako   jednog  dana,  a  hoće,

po mene  svrate  i  ta kola,

ova je, znajte, ruka  presudila,

što sad  je  nit  vašeg bola.

Ako  jednog   dana   dođete,

il'  već  negde,   srešćemo se,

ne ridajte...   Ne ljutite se...

Sudbine  crne  što  latih se.

Ako  jednog  dana   osvane,

za mene  život  novi, a  bolji,

ne  krivite,   sebične,  lude.

Iako,  sada   mi   zavidite.

Ako  jednog   dana ,  pameti,

ostaviš glavu  moju  na panju,

pomozi  još, da  pogled zadnji,

zaustavi se  na  mojoj  dragi.

Ako jednog dana obruše se,

planine  teške,   od   osude,

u  večnost sam teret  taj poneo,

što srca  sam  vaša  isčupao.

Ako jednog dana ne bude...

Al'  nebeskog  carstva do volje,

Zadnju   mi  želju   ispunite,

Recite samo:  Otišao je...

Ljubav dovoljna

Spava, sećanjem okupana,
jedina  ljubav,  sama.
Kad  krenem, ona  hoda,
od  dana  i  noći, lepša.

Stazom  od  laži, od osuda,
za nečim se, kažu, osvrni,
za  srcem,  koje  telu slaga,
bez  njega da zna,  i  živi.

Reci, vredno, i neka malo ima.
Ne boli, ne smeta, kaži, istina.
Priznaj, naše, rodilo iz osmeha.
Pripada, reci, kad srce peva.

Znaj,  taj  nije  pravi,
kuda  bude, bez  nje, put.
Gde  tuga  se  javi,
onde  živi,  na  život  ljut.

Spava, sećanjem okovana,
u svemu, sem u sreći  potpuna.
Ako se sudbina  bude pitala,
i  njoj  ću  biti  dovoljna  ja.

Četiri godišnja doba

Video  si  sigurno,  jasno,

sunce  se  raduje  nama,

svane  na  tvojim  usnama,

prispi  u mojim  uvojcima.

Osetio  si,  i  kiša  želi,

posipati  kapi  po  nama,

tek da je  deo melodije,

bez  rama, a deo slike.

Gazili  smo sneg  dok  veje

 i pokriva  Ono što sanja,

bezbroj  vatri i zagrljaja ,

nimalo studeni, ni mraza.

Lepo je, vetar kad  bije

pravo  u  moje  obraze,

znam  da  ubrzo dolaziš,

i da misao jedna nosi te.

Duša ljubavi

U  moje  snove  dolaze
nemirni  tvoji  pogledi,
dugo  na mekom  jastuku
mirne  snove  žele  mi.

U mome danu, predugom,
zna  na  tebe  sećanje,
da hladi  i  da  ugreje,
prepuno srce  nevere.

Bez tebe...Niko ne  voli,
u meni  duga  ćutanja,
i s tugom  jedva bore se
kad dođu, nova svitanja.

Bez tebe ... Niko ne vidi,
osmehe  koji  fale  mi,
što  mome  licu  pristaju,
samo  kad  ti  vratiš  i'.

Moji  su  koraci  ka  tebi,
i  kad od  tebe  odlaze,
moje  je  ljubavi  toliko,
koliko  u  tebi  ostane.

Moje su  želje  kao  tvoje,
to do sad  nisam  videla,
kad se  iz  srca  spojenih,
jedna  duša  rodila.