Majčina dušica

Između   listova  moje  sveske
odavno  jedan   cvet  stanuje.
Poklonjen,  pa  presovan.
Zato  i  miruje,  a  u duši...
Ja  vidim,  kad  oči  zatvorim,
ruku  koja  ga  bere.
Sa  ljubavlju,  bere  za  mene.
Većom  mnogo  od  moje,
koja  se   u  ove  utka  redove.