Još jedan mrak

Tiho  kao  san,
spušta  se  po  žicama
još  jedan  umoren  dan.
Negde gore odlazi  buka
i  sve  iz  sunčanog  dana,
tamna  sena  spušta  se,
na  svaki  prozor  Beograda.
Tišina,  kao  pred oluju,
sa  zvezdama biće  i novi dan,
Kad svetla još samo ulice osvetle,
tišina!
Grad,  uspavljuje  se.