Važna  pesma  ( o ljubavi) 

                                                   12.02.2017.

Uvek u senci punog dana,

bezimena, a prepozata.
Sebe iz sebe je proizvela,
ali,  uz mnogo, živi, duga.
Ako su nas uzele godine, 

za kog su dani, bolji, ostali...

Kada  tuga  osmehe strese,

nasamo, sa kime, ostane.

Stare  greške će preneti,

kažu, na nova, pokolenja, 

a  kako  svedoče  lica,

vlasnici  siročadi od  srca.

Osamiće se, svemu  dorasli,
pod šakom  tereta, tihi.

Kao  neosvojena  je osuda,

da  su u  sreći  prognani.

Padaće, po mirisnoj noći,

iznad  prvoviđenih  gora, 

kao da svoje sve prate, uzdasi.

Izistine, u ljubavi, umrli.
U nekoj će  se  kolevci,
sa više  života, zaljuljati;
Jedino, po ljubavi, srodna...
Duša,  za jednog,  jedna.