U životu je, i ta, sreća potrebna,
na blizini skovana, od skrivenih želja.
Ne treba da kupiš, ne treba da lutaš.
Srce je, ako znaš, dovoljno, da daš.
Moju brigu, jedino, ti znaš da umiriš,
pola tuge s moga lica, u osmeh pretvoriš.
Nikako razumeti, što u glasu prija,
ono što ćutanjem u duši odzvanja.
Kad poželim sve, ti mi sve pokloniš,
ako gubim, ne patim, ti kraj mene stojiš.
Ako mislim tobom, lakše je disati,
svaki problem postane nesporazum mali.
Kad bi da me izgubiš, duša to oseća,
pritaji se, prićuti...Prođe te ta želja.
Nekada poželiš da sam tvoga sveta,
svraha svakog trena, oku sjajna zena.
Radovati , utešiti, i sto nekih jada,
kad podeli pamet, sudbina je laka,
pa neka je i crna, il u boji zlata,
tad ne pitaš, otkud sja, ljubav jedina.
Što mi nisi bliže, ponekada besnim,
a onda se trgnem, na sebične ličim.
Živi, ako misliš,... Neka duši znači.
Moja sreća, i srce...Zauvek, ostani.
na blizini skovana, od skrivenih želja.
Ne treba da kupiš, ne treba da lutaš.
Srce je, ako znaš, dovoljno, da daš.
Moju brigu, jedino, ti znaš da umiriš,
pola tuge s moga lica, u osmeh pretvoriš.
Nikako razumeti, što u glasu prija,
ono što ćutanjem u duši odzvanja.
Kad poželim sve, ti mi sve pokloniš,
ako gubim, ne patim, ti kraj mene stojiš.
Ako mislim tobom, lakše je disati,
svaki problem postane nesporazum mali.
Kad bi da me izgubiš, duša to oseća,
pritaji se, prićuti...Prođe te ta želja.
Nekada poželiš da sam tvoga sveta,
svraha svakog trena, oku sjajna zena.
Radovati , utešiti, i sto nekih jada,
kad podeli pamet, sudbina je laka,
pa neka je i crna, il u boji zlata,
tad ne pitaš, otkud sja, ljubav jedina.
Što mi nisi bliže, ponekada besnim,
a onda se trgnem, na sebične ličim.
Živi, ako misliš,... Neka duši znači.
Moja sreća, i srce...Zauvek, ostani.
