Ako je sreća

Na mojim ostavi usnama
jedne priče, kraj...
Kad spustim glavu  na tvoj dlan,
uspavaj me, i gledaj...

Sa onim osmehom lebdim
na krilima života, iz srca,
na dva ramena bi stala,
i radost,  i  tuga.

Čim pomislim na sreću,
u kosu  utekne  strah,
a tvoji  prsti   nalaze  i
melem  telom  raznose.

Povedem u  snove  svoje
neispunjene   želje ,
same  se  oči  otvore ,
srce, da  kuca,  zamole.

Onako,  preko  ramena,
za  tobom bih samo gledala...
Ispred, put  svake  samoće,
za tobom, samo,  duša i  srce.

Na mojim ostavi usnama
jedne priče, kraj...
Ako je tuga, o njoj znam sve,
al sreća, ako je, ne  budi  me.