Najbolja godina

Skrivam za tebe osećaje,
od  svega  snažnije,
al neće me, neće...
Kao da je, ljubav ,
nešto najjače...

Prizivam za tebe vremena,
samo iskrena, prava,
al  me  ono ne čuje...
Kao da je , ovo,
vreme najbolje...

Ređam  za  tebe  reči,
kao boce najboljeg vina,
najzad u  vinara, sreća...
Desilo  se,
godina  najbolja...

Putovanja

K r f  , 2009 .

Ostrvo  Vido 

Putovanja

Kopaonik 

Ivanjica

Putovanja

Verona 

Solun  2006.

Putovanja

Beč 2013 

Lago  di  Garda, Severna Italija 

U ljubavnoj pesmi živeti

Na dlanu posutom rečima,
susrela se,  jednom, dva sveta.
Netremice  tražili  po  sebi,
To, Slovo, koje ih deli.

Zapeta,  zapeta,  tačka.
Gurali  su,  kao iz okna.
Iz  pameti.  Ali  je  sinula.
Rečenica, za početak kraja.

Kraj  magiji traženja.
Kraj  sitnih  besova.
Progovorila su dva stiha,
oduvek   pesmi  falila.

Oko  je s okom  zbližila,
kožom je mašta protkala,
poljupcu  smisao  dala,
i  dušu   pesma  dobila.

Neće se  služiti  brojkama,
niti  u  duge  priče  juriti.
U njihovoh pesmi živeti,
znači, ljubav jesti, i disati.

Putovanja

Meteori 2009.

Kavala 2007.

Putovanja

Beč 2007.

Bled 2009.

Putovanja

Venecija 2009.

Livigno 2009.

Putovanja

Roma 2012.

Putovanja

Amsterdam  2014.

Bez dara, a ljudi

Kad čovek  izgubi  dar
da  bude  to  što  jeste,
iz  njegove se  ispuste kože,
gotovo,  otrvone  boje.

Bez  svoje  putanje  luta,
mračniji  od  pustih  ulica,
lako  je  zasijati do neba,
ništavilu,  bez  srca.

Stupa, a ne  zna  kuda,
tuđe  mu  tlo  ne  hrani,
razbuktalo cveće  u  duši,
prazno, nikad, ne  ispuni.

Želeti  treba, još kako, znati,
male reči,  al  okuj  mislima,
samo od tebe se Sunce  ne vidi,
bar, dar  jedini,  ne izgubi.

Prava ljubav

Da je ljubav,
da je ljubav...
poput malog pera,
svakome bi se smejala,
pokraj srca,
kraj revera.

Da je ljubav,
da je ljubav...
kao kiša s neba,
padala bi neprestano,
i kad treba,
i ne treba.

Da je ljubav,
da je ljubav...
samo lahor, sa proplanka,
ne bi srce u grudima,
stezala,
 i otimala.

Da je ljubav,
da je ljubav...
kao dan i godina,
tad bi s lica,
nova bora,
čak i radovala.

Da je lubav,
da je ljubav...
istinita varka,
onda ne bi ni laž bila
da postoji,
 prava.

Ako je sreća

Na mojim ostavi usnama
jedne priče, kraj...
Kad spustim glavu  na tvoj dlan,
uspavaj me, i gledaj...

Sa onim osmehom lebdim
na krilima života, iz srca,
na dva ramena bi stala,
i radost,  i  tuga.

Čim pomislim na sreću,
u kosu  utekne  strah,
a tvoji  prsti   nalaze  i
melem  telom  raznose.

Povedem u  snove  svoje
neispunjene   želje ,
same  se  oči  otvore ,
srce, da  kuca,  zamole.

Onako,  preko  ramena,
za  tobom bih samo gledala...
Ispred, put  svake  samoće,
za tobom, samo,  duša i  srce.

Na mojim ostavi usnama
jedne priče, kraj...
Ako je tuga, o njoj znam sve,
al sreća, ako je, ne  budi  me.

Sresti se

Prošao si  kraj  mene,
seti se, pala  je  kiša...
Grlio si  je, tog dana,
dok je govorila,
kako srećnija nije bila.

Jednom sam  protrčala
ispred pijanog društva,
a ti si neku  ostavljao...
Izgubljenih je bilo dva,
tvoj tužni pogled,  i ja.

Zamalo smo se sudarili,
naizgled, dva srećna sveta.
Niz  stepenice  života
bacao si  loše snove,
a  ja  se  u  moje  pela.

Koja  ono  beše  briga,
vazduha  ti  nije  davala,
kad  si  prišao do prozora
ka kojima sam, slučajno,
nasmejana  pogledala.

Par godina kasnije...
Sresti se, sreća i  pitanje.
Čijom  su  željom, obale,
tako blizu primaknute,
da se gledaju, osuđene.

Tamo odlutam

O svemu pričam,
al  što  ćutim...
kada  samo o Tebi mislim,
o očima  boje  meda,
i kosi,  kao  od satena.

Kažu, glasno, da  moraš
govoriti  da  čuju,
a u meni,  namerno, skrivena
ćuti  toplota...
Tvojeg  tela, poljupca.

Govore, često  zamišljena.
Ustvari,  tamo odlutam...
Neka  me  i  ne  nađu ,
gde  s  uzdahom,
Tvoje  ime  izgovaram.