Ljubavna

                                            Cvetu,
                                            Koji   je  dovoljno  smeo
                                            da  miriše,  na  praznom  mestu,  i  u  uspomeni.



Jedna  želja, srećnima, postane
u  moru  sličnih  i  lepih...
Jedina, sa  kojom  sanjati  ume,
noću , da  mašta, srce. Boluje.

Kada  se desi  da  svako  juče,
ostane  gde  i   pripada,
Tvoj  je  zagrljaj   jači
od  najačeg  nenadanja. Svega.

Sve  što  plaši, a  raduje,
dušu  zaboli,  a  smiruje,
sve  je, u  glasu voljenog bića,
sitan, al'  trag   ljubavi. Snova.

Ne  ume  lepo dovoljno  da  bude,
dok  lepše  samo  negde  čeka,
duša   prestane  da  želi  i   neće
nikoga  da   prepozna .  Zna.

Pretekla  nas  je, ona  zla...
Sve  bih  joj  zameriti  mogla.
Osim  sutra  u  kojem   je  ljubav
spojila  dva  srca. Onda.