Hajde...

Moji  su  snovi  utočište,
za  najlepše  reči  tvoje.
Volim  da  su  skrivene,
a otrovale su  me, neke.

Zavladala tiha  plima.
Sve   te  više  u  srcu  ima.
Ne  ume  oko da  pliva...
Njegovo  more  je suza.

Moji  su dlanovi  tvoja  priča.
Zašto  ne   meni   ispričana.
Zar  u  njima  nema  mesta...
Za  dva   obraza  topla.

Moja   te   misao  birala,
kad  je  svest  bila nemoćna.
Izdvojila  te  iznad svega,
sreća  zbog  koje umire  tuga.

Jesam, kad nisam tvoja.
Nisi,  kad jesi  moj...
Da niko ne zna, mi samo,
 ljubavi  ljubav  da  damo.