Napisaću Ti

Napisaću Ti reči,
koje  mogu  da  zvuče,
onda  kad  utihne  glas,
i  tuge  kad  dođe  čas.

Napisaću  Ti  reči,
lepše  od  onog  uzdaha,
koji sam na  Tvom ramenu
jednom  izgubila.

Napisaću  Ti  reči,
koje  Te mogu  podići,
sa  ambisa  života
u  zvezde  gledajući.

Napisaću  Ti  reči,
od  tajne  napravljene,
od  ljubavi,  i želje.
Najlepše, za Tebe.

Hajde...

Moji  su  snovi  utočište,
za  najlepše  reči  tvoje.
Volim  da  su  skrivene,
a otrovale su  me, neke.

Zavladala tiha  plima.
Sve   te  više  u  srcu  ima.
Ne  ume  oko da  pliva...
Njegovo  more  je suza.

Moji  su dlanovi  tvoja  priča.
Zašto  ne   meni   ispričana.
Zar  u  njima  nema  mesta...
Za  dva   obraza  topla.

Moja   te   misao  birala,
kad  je  svest  bila nemoćna.
Izdvojila  te  iznad svega,
sreća  zbog  koje umire  tuga.

Jesam, kad nisam tvoja.
Nisi,  kad jesi  moj...
Da niko ne zna, mi samo,
 ljubavi  ljubav  da  damo.

Ljubavna

                                            Cvetu,
                                            Koji   je  dovoljno  smeo
                                            da  miriše,  na  praznom  mestu,  i  u  uspomeni.



Jedna  želja, srećnima, postane
u  moru  sličnih  i  lepih...
Jedina, sa  kojom  sanjati  ume,
noću , da  mašta, srce. Boluje.

Kada  se desi  da  svako  juče,
ostane  gde  i   pripada,
Tvoj  je  zagrljaj   jači
od  najačeg  nenadanja. Svega.

Sve  što  plaši, a  raduje,
dušu  zaboli,  a  smiruje,
sve  je, u  glasu voljenog bića,
sitan, al'  trag   ljubavi. Snova.

Ne  ume  lepo dovoljno  da  bude,
dok  lepše  samo  negde  čeka,
duša   prestane  da  želi  i   neće
nikoga  da   prepozna .  Zna.

Pretekla  nas  je, ona  zla...
Sve  bih  joj  zameriti  mogla.
Osim  sutra  u  kojem   je  ljubav
spojila  dva  srca. Onda.