Odnekud noćas, osećam stižu,
prilaze mome srcu na blizu.
Više ih je, u pravom stroju stoje,
ređaju se uzdasi sa malo sete.
Nisu me uplašili, malo prenuli.
Ta mi se znamo, stalno pratimo.
Već čekaju da ih zagrlim, eto!
Prizvanima se osećaju. Jasno.
Sviđa im se san u mojoj kosi,
i suza kad oko umori, uspori,
reč kada na usnama zamre,
i luta pogled, luta na sve strane.
Priđite! Budite, mili mi gosti,
moje su vene, vaše nove kosti,
moje telo za vas nada nova
i pluća moja dišu , samo, s vama.
Uđite! Uzmite, što snage osta'.
Biće mi lepa, krvi nova boja,
pojava svetle nije mi ni znana
i dok me ima, verna, samo vama.
Нема коментара:
Постави коментар