Nek večno traje

 

U kasne sate, do zore rane 

jedne me oči ko senka prate.

Krenem za njima, one nestanu

iz noći, s tugom, mojom izađu.

Lepota njena od mojih snova,

kroz duše naše je potekla.

Kao da moje srce čuje,

osmehom reče, nek ljubav bude.

Duga joj kosa, pusti su nemiri,

od koliko tajne li živi?

Ona je kriva što sam kraj sebe,

video pogrešne, tuđe žene.

U moje ruke spusti drhtaje,

kao da mi sve svoje daje.

Znao sam tako izgleda sreća,

ako si ispod zvezdanog neba.

Lepa je zora, ali ne budi,

u meni život, bez nje, ne rudi.

Samoća ne zna da raduje,

ako je ljubav, nek naša bude.

Neka za druge zlato sija,

od ovog časa, Radosti.

Sve naše više nije sećanje,

Ako je ljubav, nek večno traje.

Gradacija

Od tuge, tužnija je sreća,
koja  zasvetluca  na mah.
Od noći crnja je samoća,
jer živi bez zvezda?

Od sunca jače sija bol,
koji se rodi nenadano.

Sme li da smeta, kao magla,
istina jasnoga vida?

Od puta, teže je, ne ići,
ako si ostati rešio.
Na čijim ostaješ nogama,
ako si bez svojih koraka?

Da me u sećanju čuvaš

 Ne daj da budem prolaznost tvoja,

boja koja vremenom bledi.

Nemoj da me sruše naraštaji novi.

Čuvaj me za sva vremena. U sebi.

Ne dozvoli da prekrije mrak,

sve minute minule ljubavi.

Da pojede, ko zna koji vrag,

pisma, srca, zajednički grad.

Ne ugasi sećanja najlepša,

na ljubavne čarolije naše.

Ne govori da me ne poznaješ,

kad sa društvom dohvatiš se čaše.

I ne mori svoju dušu brigom,

da li srećna jesam ili nisam.

Pusti, ljubavi, neka vreme ide,

čuvaću uspomene sve naše dokaze.

Pusti da nas život dalje kuša,

srećni bili, i bićemo opet.

Ja ovde, a ti tamo, negde.

U snovima pletenim od sete.

Pusti da  im pričam, dragi,

kako sreća ne mari za mesto.

Kako te duša i sada oseća.

Daleko od očiju, u srcu si često.

Ne dozvoli da me zaborave,

sa vidika maknu oči tvoje.

Ne moli me da se vratim ikad,

na pređašnje prohujale snove.

Ne izgubi dodir ruku mojih,

nikad dušo, i kad teško bude.

Taj će dodir toplo da te zgreje,

vesele će misli da se stvore.

Mirise sve sačuvaj u noći,

kad te mesto svile budu prekrivali.

Kad telom tvojim, kao struja krvi,

budu, srećo, pogledi ovi polazili.

Ne govori vratiće se ona.

Negde, nekom, ali tebi ne.

Samo tamo gde se ljubav toči.

Tu gde strast izvire, sećanje ne mre.