петак, 12. фебруар 2016.

Lepi dani, a preteške noći

Sa usana  nije rečima lako
da  tvoje  dodirnu  srce,
iako,  u ljubavi,  nastale
izgubljene su, za sreću premale.

Nenaviknute na sunčan dan,
toplim osmehom,  neogrejane,
ućute se, pa opet  vrate,
kad nesanica  na oči padne.

Osluškuju,  kako ludo srce,
pokušava  da  uredi  misli,
kako  želi  pokazati  krvi,
da  pred strahom  se  ne ledi.

Lepi  dani, a preteške noći,
kad su  reči  rađale iz oka.
Šta  bi  bili, i  šta bi doneli,
da  nisu,  tajna,  duboka...

Нема коментара:

Постави коментар