Sa usana nije rečima lako
da tvoje dodirnu srce,
iako, u ljubavi, nastale
izgubljene su, za sreću premale.
Nenaviknute na sunčan dan,
toplim osmehom, neogrejane,
ućute se, pa opet vrate,
kad nesanica na oči padne.
Osluškuju, kako ludo srce,
pokušava da uredi misli,
kako želi pokazati krvi,
da pred strahom se ne ledi.
Lepi dani, a preteške noći,
kad su reči rađale iz oka.
Šta bi bili, i šta bi doneli,
da nisu, tajna, duboka...
da tvoje dodirnu srce,
iako, u ljubavi, nastale
izgubljene su, za sreću premale.
Nenaviknute na sunčan dan,
toplim osmehom, neogrejane,
ućute se, pa opet vrate,
kad nesanica na oči padne.
Osluškuju, kako ludo srce,
pokušava da uredi misli,
kako želi pokazati krvi,
da pred strahom se ne ledi.
Lepi dani, a preteške noći,
kad su reči rađale iz oka.
Šta bi bili, i šta bi doneli,
da nisu, tajna, duboka...
Нема коментара:
Постави коментар