Sa tobom noći zato nema,
jer, morala bi trajati ...
Dovoljno dugo, ljubavi,
da sve želje ispuni.
Kao da retka ptica,
preleteti krov ne zna,
namerno ostaje visoko,
da bi najbliža bila.
Kao da manji cvet,
ne ume da zamiriše,
u hladu lista krije se,
dok polje uzdiše.
Kao da vetar ne zna,
zašto lišće prevrće,
već samo s jeseni,
staze naše zameće.
Kao da bi je i mogla,
velika odneti voda,
sa tobom noći zato nema,
u srcu sunce ne probdeva.
jer, morala bi trajati ...
Dovoljno dugo, ljubavi,
da sve želje ispuni.
Kao da retka ptica,
preleteti krov ne zna,
namerno ostaje visoko,
da bi najbliža bila.
Kao da manji cvet,
ne ume da zamiriše,
u hladu lista krije se,
dok polje uzdiše.
Kao da vetar ne zna,
zašto lišće prevrće,
već samo s jeseni,
staze naše zameće.
Kao da bi je i mogla,
velika odneti voda,
sa tobom noći zato nema,
u srcu sunce ne probdeva.
Нема коментара:
Постави коментар