Kao da...

Kad ćutiš...
put  srcu otvoriš,
do onih  reči ,
koje ne  izgovoriš.
Kad ćutim...
upoznajem,
u drhtaju  kože,
otkrivene  želje.
Kad ćutiš,
i  ćutim,
zli prkosni duhovi,
sa suzama,u borbi.
Kad ćutiš...
umeš najnežnije,
spasiti srce
neme tuge.
Kad ćutim...
za dušom pogledam,
kroz  napukle
naše snove.
Kad ćutiš,
i ćutim,
u vremenu koje nestane,
srž ljubavi,
kao da  rodi se.

Sa tobom

Sa tobom noći  zato nema,
jer,  morala  bi  trajati ...
Dovoljno dugo,  ljubavi,
da  sve  želje  ispuni.

Kao  da   retka  ptica,
preleteti  krov  ne  zna,
namerno  ostaje  visoko,
da  bi  najbliža  bila.

Kao  da  manji  cvet,
ne  ume  da  zamiriše,
u  hladu  lista  krije se,
dok  polje  uzdiše.

Kao da  vetar  ne zna,
zašto  lišće  prevrće,
već  samo  s  jeseni,
staze  naše  zameće.

Kao da  bi  je  i mogla,
velika  odneti  voda,
sa  tobom  noći  zato nema,
u  srcu  sunce  ne probdeva.

Kad me želiš

Kad  me želiš,
nek  to bude tako,
kao da  sam ,
sve na  svetu tebi,
ako  biraš,
onda  me  poželi,
kad  cvetaju,
suncokreti zreli.

Poželi  me  kao
da  si  danas,
upoznao  žar
u  srcu  vreli,
što  se  broji,
život  pravi  kad je,
uzdisanje,
daje  radovanje.

Ako  možeš,
od  srca, poželi,
mesečinu,
po  cvetnoj  livadi,
jedne  oči,
toplije od  noći,
grejale  bi,
samo  najmilije.

Ako  hoćeš,
kao  sada  želi,
iz  sve  snage,
iz  ljubavi  sve,
ako  misliš,
ima  i do mene,
poželi,  nek
srce  moje  čuje.

Ako  možeš,
sebi  da  oprostiš,
što  me  malo,
više  ne  poželiš,
naljuti  se,
na  svoju  lepotu,
slatku  brigu,
u  mome  životu.

Kad me želiš,
nek to bude tako,
da  u  jednu  reč
bi  moglo  stati,
sve  na  svetu,
što meriti  ume,
našu   ljubav,
neka  ne  razume.