Lažu me, lažu...

Usne tvoje, trešnje zrele
lažu  me već dugo,
da ti duša  spava  u  mojim  grudima,
da  sam  sreća  tvoja,
tih  trešanja  zrelih  požuda.

Oči  se  tvoje  odavno  kriju
iza  svake  reči  meni  upućene,
iza  reči  k'o  iza  bedema,
oči  tvoje,  ta  tuga moja.

Ruke  me  ne  grle  kao  nekada,
ruke tvoje,  nežni  okovi  moji,
lažu me, lažu... dobro  znam,
čvrstim   stiskom  svojim.