Portreti ljudi

Korak  niz korak,
nejednaki, svima.
S namerom gluvi,
sa  istim otkucajima.
Obično,
jednostavna želja,
i  u krvi  posejana pitanja.
Zastaje  telo  da
iz  senke ode tama,
samo  se  na  radosti
leprša, prava  duša.
Za  kime  repata
sreća  juri, krivuda.
Iste, na  licu  šara,
neispunjenih...
Snova.
Jedna  u  drugoj  ruka,
kao, pretanka spona,
u danima, surovog vetra.
Pronađen  smisao ,
otežan  oklopom,
u  zori se ogleda,
besmrtni...
Iz  zenice,
a ne iz usta,
kotrljaju se,  sunca.