Bez dara, a ljudi

Kad čovek  izgubi  dar
da  bude  to  što  jeste,
iz  njegove se  ispuste kože,
gotovo,  otrvone  boje.

Bez  svoje  putanje  luta,
mračniji  od  pustih  ulica,
lako  je  zasijati do neba,
ništavilu,  bez  srca.

Stupa, a ne  zna  kuda,
tuđe  mu  tlo  ne  hrani,
razbuktalo cveće  u  duši,
prazno, nikad, ne  ispuni.

Želeti  treba, još kako, znati,
male reči,  al  okuj  mislima,
samo od tebe se Sunce  ne vidi,
bar, dar  jedini,  ne izgubi.